„Вече лауреата“ – приказани документарни филмови Југословенске кинотеке из периода 1910-1941. година

13.11.2019. године

У оквиру 13. Међународног филмског фестивала „Први кадар“ у Дому омладине одржано је Вече лауреата – Југословенска кинотека. За ту прилику из богате колекције Архива Југословенске кинотеке-Национални филмски архив Републике Србије приказани су „Документарни филмови о БиХ од 1910. до 1941. године“.

Управник Архива Југословенске кинотеке Александар Ердељановић рекао је да је припремљен интересантан програм филмова у трајању од 90 минута, практично од првих сачуваних снимака, негдје од 1910. године па до почетка Другог свјетског рата.  Он је напоменуо да су неки од материјала приказани по први пут.

„Трудили смо се да прикажемо и целе и делове неких филмова како би зворничка публика видела што више материјала из различитих делова Републике Српске, односно БиХ. Филмови су валоризовани по историјском значењу, међу којима се налази и скоро пронађени филм о посети Аустро-угарског цара Фрање Јосифа Сарајеву, негде око 1910. године. Ту се налази и вредан филмски материјал велике француске филмске куће „Пате“ у којем се види како је Сарајево изгледало у времену пред балканске ратове. Приказан је и историјски неизмерно значајан материјал који је снимио Антон Валић  28. јуна 1914. године,  када је надвојвода Франц Фердинанд са супргом Софијом дошао пред градску већницу у Сарајеву. Мало касније на њих је атентат извршио Гаврило Принцип што ће бити искориштено за почетак Првог светског рата, јер су Срби неправедно оптужени за изазивање рата – рекао је Ердељановић и додао да је атентат „младобосанаца“ искориштен да се нападне Србија, што је било планирано годинама унапријед.

Ердељановић је рекао да је приказан вјероватно и најстарији филм о Бањалуци, снимљен 1922. или 1923. године, као и неких дргих мјеста.

Он је као занимљив оцијенио и филмски материјал филмске куће „Пате“ са снимцима југословенских крајолика из 1927. или 1928. године.

„Они су бојени, не у класичним бојама него специјално, путем калупа, како је рађено у периоду немог филма, што врло лепо и занимљиво делује. Врло занимљив је и филмски материјал немачке производње који је настао тридесетих година прошлог века у Краљевини Југославији, а један од најзанимљивијих је и сплаварење Дрином. Међу материјалима који су приказани је и посета председника Владе Краљевине Југославије Милана Стојадиновића Железари Зеница. Наиме, Стојадиновићева странка, Југословенска радикална заједница, имала је и своје филмско оделење које је снимало његове политичке наступе, јер је био врло модеран политичар. Поред ових, зворничка публика видела је и снимке пионира наше кинематографије Фрање Ледића из Дервенте, који је имао филмски студио у Београду и који је тридесетих година доста снимао око Бањалуке. Приказан је и његов филм који је делимично сниман пре и почетком рата,  у којем се препознају неки људи у усташким униформама.“

Приказани су и филмови Спиридона Шпире Боцарића, директора ондашњег Музеја у Бањалуци, који је радио етнографске филмове, снимао Бањалуку, али и друга мјеста.

„Видели смо један од најлепших филмова и један од наших првих филмова у боји коју је за Агенцију „Путник“ 1938. или 1939. године  снимио Владета Лимић, београдски фотограф. Реч је о филму „Дрина“, са сплаварењем у коме смо видели Зворник и вашар у Зворнику. Приказали смо и аматерски филм, једини снимак Пала пре Другог светског рата.“

Занимљиво путовање у филму завршено је са снимком уласка Немаца у Сарајево и са скидањем плоче Гаврилу Принципу која је завршила код Хитлера. Приказана је новопронађена фотографија где Хитлер држи ту плочу.

Ердељановић је истакао да је огроман историјски значај  материјала и снимака које посједује Југословенска кинотека, јер на њима видимо она мјеста и градове какви више не постоје, видимо историјске личности.

„Многи од тих материјала су јединствени, постоји само по један снимак извесних места пре Другог светског рата. Ти материјали су и у филмском смислу врло значајни и види се и развој кинематографије.“

Савјет 13. Међународног филмског фестивала „Први кадар“ донио је одлуку да се признање „Лик кнеза Павла“ за допринос у очувању филмске грађе и ширења филмске културе додијели Југословенској кинотеци из Београда, поводом обиљежавања 70 година од оснивања ове значајне филмске институције.

Награду је на свечаности отварања Фестивала у име Југословенске кинотеке примио Александар Ердељановић, а уручила је умјетнички директор и селектор Фестивала Александра Митрић-Штифанић.