„Први кадар“-прва два дана приказани кратки, документарни и анимирани филмови, промовисана књига, одржана Школа филма

12.11.2019. године

У оквиру 13. Међународнг филмског фестивала „Први кадар“ на другој конференцији за медије умјетнички директор и селектор Александра Митрић-Штифанић осврнула се на први фестивалски дан и такмичење студентских филмова у категоријама кратки, играни и документарни филм.

Она је истакла да је један од кратких играних филмова који је приказан првог дана био и „Челкаш“ Ружице Ање Тадић, студенткиње Академије умјетности из Новог Сада, која је представила свој пројекат.

„То је први играни филм који радимо на Академији по задатку да изаберемо једну приповетку, писца и причу која нам се свиђа и да радимо адаптацију. Тај избор за дело Максима Горког је био нека моја интуиција, неки пут који сам одабрала. Пре свега епоха је била задатак, мени је то донело неку креативност и такво искуство у овом послу значи, јер нисмо у оном оквиру да морамо да снимамо у савременом добу – рекла је Тадић која сматра да је филм изазвао реакцију код младе публике у Зворнику.

У оквиру студентског програма представњен је и кратки играни филм „Моменто мори“ Ђорђа Милосављевића Гере, апсолвента на Академији умјетности из Београда који је истакао да је филм сниман у 2014. години и  да је завршен прошле године.

„Био је то испитни филм на трећој години код проф. Драгана Елчића. Покренула нас је прича о највећој опсади у историји, Лењинградска битка, желели смо да један такав историјски догађај вежемо за једног нашег лика. Филм је рађен у копродукцији Академије уметности и „Застава филма“.“

Михајло Витезовић, дипломирани драматург Академије умјетности, напоменуо је да су наовом пројекту он и Ђорђе први пут сарађивали као редитељ и сценариста, појаснивши да се у филму ради о човјеку заточеном у подруму у току опсаде Лењингара.

„Кроз прозор му улеће рањен гавран коме бива све боље, а човеку све лошије и човек мора да се суочи са сопственом смртношћу и смислом живота. Филм је онакав како смо и замишљали да изгледа и вредело је труда.“

Митрић-Штифаниће је истакла да су  кренули и са Дјечијим филмским програмом „Кидс фестом“, пратећим програмом фестивала.

„Ове године је у оквиру тог програма приказан избор анимираних филмова Међународног филмског фестивала „Константинов златник“  Ниш. Ми дуго година са Студијом цртаног филма СЦФ 98 из Ниша чији је један од оснивача, Слободан Милошевић, са нама. Та наша сарадња пренесена је и на Зворник, прошле године овдје је одржана радионица анимираног филма и полазници из Зворника  су учествовали на Колонији анимираног филма у организацији СЦФ 98.“

Милошевић је истакао да је врло почаствован учешћем на Фестивалу „Први кадар“.

„У Зворнику смо други пут, прошле године нас је сачекала велика група деце, били су врло заинтерсовани да раде на нечему на чему до тада нису радили. У та три дана склопили смо један филм који је по мени врло симпатичан и ред је да крене по фестивалима. Што се тиче филмова који су приказани ове године, желели смо да деца и гледаоци имају прилику да виде шта се гледа у Нишу, какви су аутори и квалитет филмова. Иначе, Сарадња „Први кадар“-СЦФ98-Зворник је врло значајна, треба радити на томе да се ширимо, умрежавамо, размењујемо оно што знамо, јер то може да изнедри нешто ново.“

Другог дана Фестивала у такмичарском програму приказан је и документарни филм Игора Тохоља „Сигуран посао“.

Уз захвалност на позиву и приказивању филма Тохољ је рекао да је „Сигуран посао“ имао премијеру у марту и да је до сада приказан на неколико фестивала.

Он је истакао да је његова основна инспирација за филм однос према животном циклусу који неумитно има почетак и крај и додао да му је било интересантно да тој теми приђе из угла конзумеризма, јер све што спада у корпус животног циклуса има врсту паковања, па и људско тијело. С друге стране, додао је Тохољ, било му је инспиративно да направи неку врсту искорака на плану форме, јер се филм састоји од 13 кадрова од којих сваки траје по један минут.

Митрић Штифанић је рекла да је Тохољ уредник филмског програма Дома културе Студентски град и уредник издања које је представљено на Фестивалу у оквиру Промоције књиге под називом „Дуго и нетремице – поглед на ликове у документарном филму“ аутора Владимира Шојата.

Шојат је појаснио да се две одреднице „дуго“ и „нетремице“ односе на начин на који аутор документарног филма мора да гледа своје ликове.

„Разлика између њих је што „нетремице“ подразумева пажљиво посматрање, готово без трептања, а „дуго“ се односи на период у коме се раде филмови, а документарни филмови се раде некада по 10 и више година, док њихов садржај понекад обухвата цели живот неких јунака.“

Напоменувши да је ова врста литературе ријетка, Тохољ је додао да је књига промовисана на Сајму књига у Београду.

Глумица и редитељка Јелена Раденовић, један од предавача о основама глуме на филму у јучерашњој Филмској школи „Првог кадра“ изнела је своје утиске са ове радионице.

„Први утисци су сјајни, јер су деца заиста фантастична. Мислим да је ово сјајан начин да се негује нека нова публика, да се некако да прилика младим људима да виде како је то бити са друге стране. Дакле, када радимо радионице филмске глуме ми их некако укључимо и са једне и са друге стране, они нама помажу при снимању, лупају клапу, осмишљавају своје вежбе, тако да су и глумци и редитељи. На радионици су учествовали полазници драмских секција из две зворничке средње школе који раније нису имали прилику да се сусретну са филмском глумом и камером и они су врло брзо схватили како треба да прилагоде свој глумачки израз камери. На крају радионице као резултат имаћемо, кроз седам вежби које су радили у паровима, мале филмске сцене од почетка до краја урађене, са заплетом, расплетом и задатим текстом.“